Istoričari u digitalno-komunikacionoj eri
Piše: Slobodan Mandić
Jedna od dominantnih funkcija naučnih zajednica oduvek je bila funkcija komunikacije, čija je uloga da obezbedi razmenu informacija o istraživanjima koja su u toku, tako što će naučnike dovesti u kontakt. Nauka i napreduje zahvaljujući istraživanjima koja sprovode brojni pojedinci na brojnim mestima o povezanim problemima. Dakle, istraživači imaju potrebu da ostanu u kontaktu sa svojim kolegama da bi se informisali i da bi njih informisali o istraživanjima koja su u toku ili koja su završena. Praksa komunikacije predstavlja značajan deo života i rada istraživača.[1]
Da bismo predočili značaj savremenih sredstava komunikacije u potrazi za naučnim istinama vratićemo se, za kratko, u pedesete godine XX veka i zanimljiv slučaj dešifrovanja linearnog B pisma.
„Iako još od rane mladosti zainteresovan za filologiju Majkl Ventris je upisao studije arhitekture i postao dobar arhitekt, ali ga interesovanje za ‘minojsko pismo’ nije napustilo. Prvo je napravio pregled šta je sve učinjeno na odgonetanju tajne pisma u toku proteklih pedeset godina. Zatim je organizovao međunarodnu saradnju sa naučnicima koji su aktivno zainteresovani za ovo pismo. Pokrenuo je anketu o najvažnijim pitanjima u vezi sa jezikom i pismom i slao ju je naučnicima širom sveta. Njihove odgovore on je prevodio na engleski i sve zajedno vraćao zainteresovanim, pod šaljivim naslovom Jezici minojskog pisma. Isto tako, on je svoje Radne beleške umnožavao i slao tridesetini naučnika iz celog sveta. Tu je Ventris vršio različite klasifikacije znakova prema učestanosti, mestu gde se javljaju i dr., i na osnovu toga određivao njihovu moguću fonetsku vrednost. Postepeno i mukotrpno, posle 16. godina sistematskog rada, Ventris je prinudio neme znakove da progovore. Na njegovo veliko iznenađenje oni su progovorili na grčkom – na jednom arhaičnom grčkom dijalektu, starijem oko 1000. godina od Platona. Njegovo otkriće je uskoro sjajno potvrđeno natpisima iz Pila i gotovo jednodušno prihvaćeno od svih klasičnih filologa. Rezultate svoga dešifrovanja Ventris je objavio 1953. godine u saradnji sa tada isto tako mladim klasičnim filologom Kembridžkog univerziteta Džonom Čedvikom.“.[2]
U navedenom slučaju, više je nego upadljivo da Ventrisov rad na dešifrovanju drevnog pisma rezolutno anticipira način rada, danas dominantan i imanentan modernim sistemima komunikacije kao što su elektronska pošta (cirkularna pisma), diskusione grupe, elektronske konferencije, razni naučni forumi na Internetu koji omogućavaju ekonomičnu, veoma brzu ili direktnu komunikaciju među naučnicima širom planete. Informaciona interakcija posredovana elektronskim sistemom, „telelogovanje“ koja omogućava da se potpuno apstrahuju vreme (vremenske zone i nekompatibilnost rasporeda rada) i prostor (geografska rasejanost učesnika), danas se već uveliko koristi u svim oblastima naučnoga rada, kako prirodnih tako i humanističkih nauka.[3] Profesionalni život se sve više odlikuje povezivanjem u mrežu osoba i mašina, a različite grupe istraživača, koji pripadaju različitim institucijama i često prebivaju u različitim zemljama, formiraju „Nevidljivu akademiju“. Elektronska pošta i elektronske konferencije sve više se koriste i dovode do nastanka novih oblika pristupa saznanjima, do kolektivnog rada podržanog pomoću računara (Computer Supported Collaborative Work), odnosno do onoga što se sada u sektoru istraživanja naziva „kolabaratorijama“. U te svrhe koristi se i nova softverska platforma, odnosno softver za rad u grupi (groupware). Ti sistemi predstavljaju sisteme veštačke komunikacije, a njihovo gotovo sve dimenzije su svesno razrađene, bez stvarnog konteksta kakav postoji tokom stvarnog „fizičkog“ sastanka.[4]
Elektronska konferencija je konferencija koja se održava na računaru jedne Web lokacije umesto da se održava u nekoj konferencijskoj sali. Učesnici unose, sa određene terminalske opreme povezane sa računarom, tekstove i druge objekte u raspravu. U osnovi elektronski sastanak predstavlja skup oglasnih tabli, od kojih se svaka odnosi na posebnu temu. Moguće je sa Interneta preuzeti najnovije poruke za koje ste zainteresovani; pripremiti na njih odgovore, potom ponovo odete na Internet i svoje poruke postavite na odgovarajuće table gde ih drugi mogu uzeti i pročitati. Dodatna prednost Web sastanaka je da su multimedijalni i nisu ograničeni samo na tekstualnu komunikaciju.[5]
Tehnologija elektronske komunikacije može da bude efikasno sredstvo u okviru ranije uspostavljenih odnosa (na primer, članovi udruženja istoričara, saradnicu u okviru nekog istraživačkog projekta, nastavnici u okviru određene obrazovne grupacije), ali takođe može biti podsticajna u uspostavljanju komunikacije u smislu razmene podataka i stručnih ideja između ljudi koji se uopšte ne poznaju.[6]
Odličan primer interkacije osoba-računar-osoba (O-R-O) koja omogućava opisanu vrstu komunikacije predstavlja H-Net diskusiona mrežna lista (H-Net Discussion Networks), uspostavljena 1993. godine,[7] naročito aktivna tokom 1990-ih godina, a koja povezuje nastavnike, profesore, studente, istraživače iz raznih oblasti istorijskog istraživanja, u razmeni ideja i materijala.
Po rečima samih urednika: „diskusijom su obuhvaćeni svi aspekti akademskog života – istraživanje, nastava, nove i stare kontraverze“.[8] Svojevremeno smo prebrojali preko 150 diskusionih lista posvećenih raznim temamatskim oblastima kao što su: istorija i nasleđe 1960-ih godina, primarni izvori za afričke studije, Udruženje za istoriju i kompjuterizaciju, britanska i irska istorija, antisemitizam, istorija umetnosti, istorija detinjstva i mladosti, demografska istorija, istorija diplomatije i međunarodnih odnosa, istorija obrazovanja, etnička i imigrantska istorija, istorija filma, Francusko Carstvo i kolonijalizam, nemačko-američke i nemačko-kanadske studije, nemačka istorija, filozofija istorije, istorija seksualnosti, istorija Svetog Rimskog Carstva, intelektualna istorija, japanska istorija i kultura, radnička istorija, pravna istorija, moderna i savremena istorija Mediterana, muzeologija, politička istorija SAD, istorija grada, istorija sela i agrikulturna istorija, istorija Rusije, istorija nauke medicine i tehnologije, vojna istorija, skandinavska istorija, srednjoevropska kultura i istorija od vremena Habzburga do današnjih dana, ekonomska istorija i istorija ekonomije, itd.[9] Lako se da uočiti da diskusione liste odlično reflektuju aktuelna kretanja i tendencije koje iskazuje moderno istorijsko istraživanje. tj. da su temama obuhvaćene sve oblasti i područja delokruga istoričara: od izučavanja političke istorije, preko ekonomije, tehnologije, do društvene istorije, istorije ideja i dr.
Valjalo bi istaći i da se u okviru svake liste nalazi arhiva registrovanih poruka, tj. elektronske prepiske, koja može biti interesantna i kao svojevrsni istorijski izvor. Na primer, u okviru liste za istoriju diplomatije i međunarodnih odnosa nalazi se arhivirani materijal za period od juna 1993. godine, a za listu Udruženja za istoriju i kompjuterizaciju prepiska je dostupna za period od avgusta 1997. godine do današnjeg dana. Arhivu ju moguće sortirati prema datumu, autoru, ili tematskoj oblasti. Tako smo za dan 13. mart 2005. godine pronašli arhivirano elektronsko pismo od interesa za naše istraživanje u kojem Roj Rozencvajg (Roy Rosenzweig), direktor Centra za istoriju i nove medije (http://chnm.gmu.edu), poziva istoričare na dijalog o tome da li su i u kolikoj meri digitalni izvori uticali na njihova istraživanja i na koje su probleme nailazili koristeći materijal preuzet sa Web-a. Da li istoričari za pisanje svojih disertacija, knjiga ili članaka koriste onlajn dostupan materijal, a posebno interesovanje je pokazano za primere gde su se digitalni izvori i sredstva pokazali od koristi za istraživanje i prikupljanje podataka, a što nije bilo moguće uraditi pre deset ili dvadeset godina.[10]
Kada govorimo o diskusionim grupama spomenimo i nekada veoma aktivnu grupu Balkan Academy News (BAN), elektronski forum koji je svojevremeno okupljao nekoliko hiljada naučnika, studenata, specijalista iz raznih oblasti zainteresovanih za razmenu informacija o stručnoj literaturi, periodici, i ostalim vidovima akademske saradnje u vezi sa proučavanje Balkana i Jugoistočne Evrope. Članovi ovog elektronskog foruma redovno su dobijali obaveštenja putem elektronske pošte o tekućim zbivanjima, mogućnost da se uključe u neki od najavljenih projekata, ali i da kontaktiraju ostale članove, pojedinačno, ili putem cirkularnog elektronskog pisma.[11] Naravno, mogućnost pristupa forumu je potpuno slobodna i globalna, tako da u njemu participiraju zainteresovani iz celog sveta. Tako je, na primer, svaki registrovani član obavešten elektronskim pismom da je Odeljenje za istoriju na Mekgil Univerzitetu u Kanadi raspisalo konkurs za asistenta-profesora istočnoevropske istorije, kao i o uslovima konkursa.[12]
Interesantnu oblast elektronske komunikacije predstavlja i „školovanje na daljinu“ (e-learning). Obrazovanje na daljinu može da se definiše kao „metoda podučavanja i obuke koja je osmišljena tako da prevazilazi vremenske i prostorne barijere, na način što studentima omogućava da studiraju u svojim domovima ili lokalnim ustanovama, često upravo na način koji njima najviše odgovara, i to putem korišćenja materijala, koji su dostupni elektronski ili preko elektronske pošte.“[13] Ovaj vid obrazovanja u poslednjih desetak godina uzima sve više maha, iako o nekom potiskivanju tradicionalne nastave ne može biti govora. Jedan takav program pod nazivom “Romanian-American Internet Teaching Project” svojevremeno je pokrenula američka ambasada u Bukureštu, a finansijski podržala 3Com Romania. Program je ponudio mogućnost rumunskim profesorima da drže predavanja na univerzitetima Amerike koristeći usluge telekonferencije preko Interneta.[14] Koliko je nama poznato, od strane naših istoričara prvi je iskoristio mogućnosti virtuelne nastave dr. Dušan T. Bataković, koji je za vreme sankcija održao nekoliko časova, da bi potom studenti sa Unuverziteta u Virdžiniji postavljali pitanja a on odgovarao e-poštom. O virtuelnosti ovoga događaja govori i činjenica da je profesor ovih studenata, koji je i animirao čitav događaj za to vreme boravio u Nikoziji.[15]
Bitno je napomenuti da diskusione grupe često ne moraju imati čisto naučni profil – istoričara hobista više je nego u bilo kojoj drugoj naučnoj oblasti, tako da razgovori o istoriji i istorijskim kontraverzama na Internetu, često za svoj jedini cilj imaju da zabave posetioce određenog sajta.[16] Međutim, videli smo da je glavni junak priče o dešifrovanju Lineara B po zanimanju bio arhitekta, koji je odlično organizovao komunikaciju tokom svoga istraživanja. Da li bi Ventris uz pomoć Web-a i elektronske pošte svoj rad krunisao tako značajnim otkrićem u znatno kraćem vremenskom intervalu, pitanje je o kome teško možemo dati svoj sud, ali se nad njim, svakako, treba zamisliti. Sa druge strane, za nas je u ovom trenutku, od veoma velikog značaja da prepoznamo mogućnosti koje nam se pružaju i da ih iskoristimo u najboljoj mogućoj meri.
[1] Iv-Fransoa Le Koadik, Nauka o informacijama, Beograd 2005, с. 36.
[2] П. Илиевски, „Предговор“ у: Џон Чедвик, Микенски свет, Београд 1980, с. 12-13.
[3] Lе Koadik smatra da u ćе u okvirima društvеnih i humanističkih nauka, istraživači, koji čеsto radе sami, biti manjе naklonjеni tomе da učеstvuju u radu nеvidljivog univеrzitеta i da ćе prеdnost dati „kopanju“ po litеraturi. Iv-F. Lе Koadik, Nauka o informacijama…, s. 41.
[4] Iv-F. L. Koadik, Nauka o informacijama…, с. 41, 51-52.
[5] Iv-F. Lе Koadik, Nauka o informacijama…, с. 107; Р. Страдлинг, Настава…с. 117.
[6] Р. Страдлинг, Настава…, с. 117.
[7] Daniel J. Kohen, Roy Rosenzweig, “Exploring the History Web”, у: Digital History. A Guide to Gathering, Preserving, and Presenting the Past on the Web, <http://chnm.gmu.edu/digitalhistory/exploring/6.php> (18.XI 2005).
[8] “H-Net Discussion Networks”, у: H-Net. Humanities and Social Sciences Online, 1995-2005, 20. XI 2005,<http://www.h-net.org/lists/> (20. XI 2005).
[9] Исто.
[10] Roy Rosenzweig, “Have digital resources and tools affected your research?” Discussion logs for H-AHC, 13 III 2005,
<http://h-net.msu.edu/cgi-bin/logbrowse.pl?trx=vx&list=H-AHC&month=0503&week=b&msg=YYmOibZz37DXe7SNqJL3Gg&user=&pw=> (20. XI 2005).
[11] Balkan Academy News, “Homepage”, 6. I 2000,<http://www.seep.ceu.hu/balkans/> (12. VI 2004).
[12] “Balkan Academic News” <balkans@gmx.net> , [balkans] Job: Eastern European History, McGill University, to balkans@yahoogroups.com, 07 Nov 2005, distribution list, 14 Nov 2005.
[13] Бланш Вулс, „Планирање доживотног континуираног стручног образовања: кроз простор и време“, у: Гласник НБС, 1/2002, Београд 2002, с. 262. U ovom radu dato jе nеkoliko modеla obrazovanja na daljinu, nеkoliko praktričnih primеra, a na samom kraju autor dajе mogućе pеrspеktivе ovog oblika obrazovanja.
[14] Cristian Miclea, Manuel Miclea, „Virtualno lice Rumunije“, у: Internet ogledalo, broj 17, Beograd 2001, с. 69.
[15] Vladana Rašić, „Diplomata zaljubljen u računare“, intervju sa Dušanom Batakovićem, у: Mikro PC World, februar 2003, с. 90
[16] Npr, jеdnom priliko sam na Intеrnеtu vidеo sajt čiji posеtioci pokušavaju da idеntifikuju put kojim sе Odisеj krеtao u svom povratku na Itaku.
Was this helpful?
3 / 0